RTS, Topčider, Leskovac – pravo porodica na pravdu i istinu

Učesnici okruglog stola. By Medija centar

Učesnici okruglog stola. By Medija centar

U četvrtak, 29. novembra 2012, u velikoj sali Medija centra u Beogradu, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji organizovao je okrugli sto „RTS, Leskovac, Topčider -pravo porodica na pravdu i istinu“. U slučaju stradalih radinka RTS, 13 i više od osam godina, u slučajevima ubistava gardista u Topčideru i vojnika u Leskovcu, njihove porodice pred domaćim institucijama traže da saznaju istinu o svojim najmilijima. Okrugli sto je imao za cilj da ponovo otvori pitanje ovih predmeta, da se ustanovi dokle su stigli u sudskoj proceduri i šta se  još može učiniti kako bi se što pre došlo do pravde za stradale. Iako je poziv da prisustvuju okruglom stolu bio upućen i nadležnim izvršnim i sudskim institucijama Republike Srbije, niko se od njihovih predstavnika nije pojavio.

Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, naglasila je kolika je građanska i moralna hrabrost roditelja koji se već više od  decenije bore protiv zatvorenosti sistema. Govoreći i o svojim ranijim razgovorima i kontaktima sa članovima porodica, izrazila je divljenje njihovoj nepokolebljivosti i istrajnosti. Kisić je dodala da je nerešenost ovih predmeta, kao i u slučaju ubijenih novinara, znak nereformisanosti institucija u Srbiji.

Olgica Batić, pravna zastupnica porodica gardista u Topčideru, iznela je kratki istorijat ovih predmeta. Još 2005. godine, Vladan Batić, tadašnji pravni zastupnik porodica je zatražio od predsednika Saveta ministara Srbije i Crne Gore da osnuje nezavisnu komisiju koja bi utvrdila šta se zaista dogodilo u Topčideru tog 5. oktobra 2004. godine. Iako je komisija bila formirana, ona nije delovala kao nezavisna. To je primoralo tim pravnih zastupnikada da pokrenu zahtev za sprovođenjem istrage onih koji su u okviru komisije i institucija sabotirali istragu o ubistvima gardista. Kao primere neviđene u dosadašnjoj sudskoj praksi, Batić je pomenula uništavanje DNK tragova, uništavanje i nestručno uzimanje dokaza. Čak je Vuk Tufegdžić, istražni sudija u ovom predmetu, javno vređao ubijene gardiste i njihove porodice. U junu 2012. godine, porodice Jakovljević i Milovanović su dobile anonimna pisma u kojima se nalaze svi detalji u vezi sa ubistvom njihovih sinova. Do sada, istražni organi Republike Srbije nisu prihvatili da analiziraju ova pisma. Batić je najavila da će, kao poslanica DHSS, u Skupštini Srbije uputiti predlog za osnivanje anketnog odbora koji bi se bavio ovim pitanjem. Izrazila je nadu da će Skupština pokazati više razumevanja i empatije prema porodicama, no što su to dosad iskazale ostale institucije.

Predrag Savić, pravni zastupnik porodice Kostić u slučaju ubijenih vojnika u kasarni „Jablanica“ u Leskovcu, izneo je dokument Vojske Srbije kojim mu je saopšteno da je puška iz koje ubijen vojnik Kostić prodata. Takođe, uništena je i njegova uniforma. Savić je izjavio da je ovo nezabeleženo u državama koje sebe deklarišu kao „pravne“. On je naveo i da su porodice Kostić i Žarković bile diskriminisane. Pred Apelacionim sudom, odbačeno im je pravo na materijanu i nematerijalnu odštetu, iako je ova vrsta naknade redovna za sve porodice vojnika koji stradaju tokom odsluženja vojnog roka. Savić je dodao i da je 2007. godine podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava i da se nada da će ovaj predmet uskoro ući u fazu odlučivanja.

Žanka Stojanović, majka stradalog radnika RTS i predstavnica porodica ostalih, pročitala je svoj tekst o njihovoj trinaestogodišnjoj  borbi za pravdu i istinu. Ona je ovu borbu uporedila sa Kafkinim „Procesom“. „Mi se trenutno nalazimo pred poslednjim vratima pravde. To je Arhiva do koje još uvek nemamo pristup“, rekla je Stojanović. Ona je takođe napomenula i da je bivši vojni tužilac Lakić Đorović izneo činjenice da su radnici RTS bili namerno žrtvovani, ali da niko od istražnih organa nije uzeo ove činjenice u razmatranje.

Kristina Todorović, u ime YUCOM, koja je pratila predmet stradalih radnika RTS rekla je da su se tokom sudskog postupka mnogi pozivali na „čuvanje državne i vojne tajne“. Prikupljanje dokaza i dokazivanje je spalo na same porodice. Svi prikupljeni dokazi su bili dostavljeni tužiocu. Međutim, država ćuti i ne preduzima ništa. „To je u suprotnosti sa državom prava“, rekla je Todorović. Ona je iznela i podatak da se tim YUCOM sastao ovim povodom sa zamenicom republičke javne tužiteljke Zagorkom Dolovac 12. marta 2012. godine. Tada im je obećano da će se taj predmet pokrenuti. Kako nije bilo odgovora, tim YUCOM se obratio u aprilu 2012. godine još jednom Republičkom javnom tužilaštvu, odakle su dobili obećanje da će ih uskoro kontaktirati. „Do danas, a kraj je novembra 2012. godine, još uvek nam se niko nije javio“, rekla je Todorović.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije rekla je da je ova organizacija objavila više od 70 dokumenata vezanih za ova tri slučaja. „Ovi predmeti pokazuju koliko su vojne službe nekontrolisane, a koliko su sudovi kontrolisani“, istakla je Milić. Ona je navela i činjenicu, koju iznosi i Lakić Đorović u svojoj knjizi „Tajni sudovi Srbije“, da su strukture vojnih sudova prešle u strukture civilnog sudstva i da su tako nastavile da prikrivaju „osetljive predmete“ i da zastrašuju. „Primetno je potpuno odsustvo kontrole. To dokazuju i još uvek nerešeni predmeti ubijenih novinara“, rekla je Milić. Ona se osvrnula i na problem medija. „Površni su i gotovo da ne prate ove predmete. Samo ponavljaju prvobitne izveštaje koji su do sada već nekoliko puta prevaziđeni“, ocenila je Milić. Istakla je i da nedostaje šira empatija javnosti. „Nikada nećemo videti bes koji su građani pokazali pri oslobađajućim presudama Gotovini i Markaču, za zločine koje je Miloševićev režim počinio nad sopstvenim građanima“, rekla je ona. Milić rešenje ovog problema vidi u držanju ovih slučajeva što vidljivijim u javnosti, održavanjem, kako javnosti tako i EU zainteresovanim za njihovo rešavanje i uputila je poziv svima koji imaju ikakva saznanja o ovim ubistvima da se jave i pomognu istrazi.

 

Označeno , , , , , , , ,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: