Gde je tranziciona pravda u Srbiji danas?

Helsinški odbor za ljudska prava organizovao je u utorak 13. novembra u Velikoj sali Medija centra okrugli sto „Gde je tranziciona pravda u Srbiji danas?“. Na skupu su predstavnici organizacija civilnog društva, koje se bave pitanjem suočavanja sa prošlošću, predstavili stav institucija prema ratnom nasleđu 20 godina nakon početka agresije na Bosnu i Hercegovinu.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, rekla je da je u Srbiji još uvek jak proces negiranja i relativizacije odgovornosti. Sudovi koji se bave procesuiranjem ratnih zločina izbegavaju predmete u kojima bi na odgovornost mogle da se pozovu elite, mediji ili visoki predstavnici vojnih i policijskih struktura. Nastavljen je i negativan odnos prema Haškom tribunalu, bez kritičkog osvrta na njegovu ulogu u razjašnjavanju činjenica iz ratova devedesetih.

Biseko je istakla da Srbija ignoriše i Međunarodni sud pravde. Dve odluke koje je ovaj sud doneo (o genocidu u Srebrenici i o legalnosti nezavisnosti Kosova), Srbija i dalje faktički ignoriše. U Srbiji su marginalizovane civilni žrtve, pa čak i srbijanski i srpski veterani. Žrtve se izlažu ponižavajućim postupcima za naknadu štete, a memorijali i simboličke reparacije su potpuno zanemarene i prepuštene na odgovornost samo civilnom društvu. Ovome pomaže i obrazovni sistem koji je ostao konzervativan i „nacionalan“ i koji izvodi nove isfrustrirane mlade generacije. Mediji izveštavaju van konteksta, a paralelno se vrše procesi rehabilitacije zločinaca iz Drugog svetskog rata, rekla je Biserko.

Žarko Marković, ispred Beogradskog centra za ljudska prava, se osvrnuo na ulogu i stavove institucija spram ratnog nasleđa. Predsednik Tadić je u svom odnosu prema prošlosti bio dosta kontradiktoran, dok je Nikolić već na početku svog mandata izrekao neprihvatljive stavove za proces suočavanja, rekao je Marković. Koštuničina vlada je donela protivustavnu odluku o finansiskoj pomoći haškim optuženicima, dok su jedinice policije zadužene za zaštitu svedoka optužene za zlostavljanje i zastrašivanje.  U sudskim postupcima bilo je dosta propusta.

Dušan Bogdanović, ispred Fonda „Biljana Kovačević Vučo“, je izjavio da kod nas nema tranzicione pravde, jer nema ni tranzicije. On je pomenuo knjigu koju je BKV Fond izdao „Zloupotrebljene institucije“, u kojoj je pomenuto preko 1 400 osoba koje su bile deo Miloševićevog režima. Umesto očekivane bure, izostala je bilo kakva reakcija. Ti podaci su prosto ignorisani, rekao je Bogdanović. Govoreći o Igmanskoj inicijativi, istakao je da je to koalicija organizacija civilnog društva, vladinih institucija, strukovnih organizacija i istaknutih pojedinaca koja za cilj ima istinsko pomirenje kroz saradnju regionalnih struktura.

Gordana Igrić, direktorka organizacije BIRN, je rekla da je nivo medijskog izveštavanja o pitanjima tranzicione pravde manjkav. „Mediji su odraz društva“, istakla je Igrić. Oni se nalaze u teškoj finansijskoj situaciji i novinari su primorani da „svaštare“. Pored nedovoljne edukovanosti novinara, istaknuta je i visoka zatvorenost institucija. U Srbiji se o suočavanju s prošlošću govori samo iz praktičnih razloga. Najpre zbog evropskih integracija. Prethodna vlast je bila neiskrena u procesu suočavanja, dok nova nema ni nameru da u taj proces uđe, zaključila je Igrić.

Staša Zajović, ispred Žena u crnom, predstavila je projekat Ženskih sudova i ukazala na alternative koje se civilnom društvu, u ovako hostilnom okruženju, pružaju za bavljenje pitanjima tranzicione pravde. Istakla je da ova država deluje samo pod spoljnim pritiskom, a da se na untrašnjem planu koristi navijačkim i huliganskim grupama za ućutkivanje. Zajović je takođe podsetila i na sudbinu porodica stradalih u Leskovcu, gardista na Topčideru, kao i na porodice stradalih radnika u RTS-u 1999. godine.

Borka Pavićević, ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju, se zapitala da li u Srbiji uopšte postoje institucije. Ako i postoje, one usporavaju i otežavaju svaki proces. Time, one „ogađuju“ stanovništvu svako pitanje od životne važnosti. Pavićević je istakla i da je nakon nacionalističke histerije iz devedesetih, danas središte ponovo svedeno na klasno pitanje – ratni profiteri, tajkuni i politička kasta naspram obespravljenog, osiromašenog i poniženog građanstva.

Okrugli sto „Gde je tranziciona pravda u Srbiji danas“ je nastao u okviru projekta „Make a difference – Be the Change“ koji Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji sprovodi u partnerstvu sa sarajevskom organizacijom GARIWO i zagrebačkim Građanskim odborom za ljudska prava, a koji je podržala ambasada Kraljevine Norveške u BiH.

Označeno , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: