Vlaško pitanje u Srbiji: ljudsko-pravni i politički aspekt

Na konferenciji za medije održanoj u Medija centru 20. septembra 2012. godine, o vlaškom pitanju u Srbiji govorili su direktorka Centra za razvoj civilnog društva (CRCD) Snežana Ilić, predsednik Upravnog odbora CRCD-a dr Vladimir Ilić, šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Nj.E. Nils Ragnar Kamsvag, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Skupštine Srbije Meho Omerović i predsednik Nacionalnog saveta Vlaha Radiša Dragojević.

Snežana Ilić

Konferencija je sazvana u okviru projekta „Multikulturalizam u Srbiji nije mrtav “. Cilj projekta je osnaživanje Vlaškog nacionalnog saveta i vlaških organizacija civilnog društva u istočnoj Srbiji, kao i primena dobre prakse iz vojvođanskih nacionalnih saveta. Nacionalni savet Vlaha je jedina institucija u Srbiji koja nosi vlaški predznak, dok sve ostale su civilne organizacije, naglasila je Ilić.

Dr Vlada Ilić

Istakao je tri podteme ovog diskursa: međunarodni standardi i njihova primena u slučaju vlaške manjine; korišćenje dobre prakse i zakonskih prava koje bi trebalo da uživa vlaška manjina; regionalni okvir.

Vlaški jezik se ne primenjuje čak ni u onim sredinama i slučajevima kada postoje svi uslovi i kada su ispunjeni svi zakonski zahtevi da on bude primenjen. Time se uskraćuje pozitivna „etnička utakmica“ (prvenstveno u smislu znanja dva jezika). U Vojvodini je sasvim suprotno i situacija tamo predstavlja dobar primer. Međunacionalni odnosi Srba, Vlaha i Rumuna su dobri. Čak i bolji u odnosu na neke od najdelikatnijih vojvođanskih sredina. S toga, nema opasnosti da bi dvojezičnost dovela do etničkih tenzija. Primena novih prava svakako i nove probleme. Ali poenta je da se ti novi problemi otvore na jedan konstruktivan način koji bi koristio celoj zajednici. Treća, po brojnosti, etnička grupa u istočnoj Srbiji su Romi. Oni su tamo manje izloženi etničkoj diskriminaciji, nego što je to slučaj u drugim delovima naše države.

Međunarodni standardi se posebno ogledaju u sledećim bitnim dokumentima: Izveštaj Jirgena Hermana 2008. Savetu Evrope i Deklaracija 1632 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2008., koja je osnažena novom deklaracijom iz marta 2012. godine. Uočena je jedna razlika: 2008. godine se govorilo o rumuskoj, tj. vlaškoj nacionalnoj manjini u istočnoj Srbiji, a sada 2012. godine priznaju se dve odvojene grupe: rumunska i vlaška. EU ima dva kriterijuma u vezi sa položajem manjina: da manjine budu zadovoljne svojim statusom u odnosnim državama; da položaj manjina ne stvara rascepe u državama i njihovim javnim mnjenjima.

Uopšte uzevši, postoji jedan pozitivan trend. Spor između Srbije i Rumunije rešen je na jedan konstruktivan način, Protokolom koji je dobar. Jedino stvarno nerešeno pitanje jeste pitanje položaja Rumunske pravoslavne crkve na prostoru istočne Srbije. Položaj Rumunske pravoslavne crkve je primer legalne diskriminacije. To je jedino pitanje oko kojeg Tadić i Basesku nisu mogli da postignu saglasnost.

Ne postoji ni jedan jedini razred sa nastavom na vlaškom jeziku, naglasio je Ilić. Vlaški jezik nije u službenoj upotrebi ni u jednoj jedinici lokalne samouprave. U Zaječaru 2008., Tadić je obećao vlaškim đacimada će imati nastavu na svom maternjem jeziku i tom prilikom izjavio da je taj jezik – rumunski. Ilić je naglasio da su nacionalna veća manjina, usled partokratskog sistema naše države, više ekspoziture pojedinih stranaka.

Regionalni okvir treba posmatrati kroz činjenicu da su na Balkanu manjine ulozi u diplomatskim igrama. Srbija je multikulturalna, ali ne multikulturalistička zemlja. Mnogi standardi koji postoje u Srbiji su pre rezultat evropskih pritisaka, a ne neke unutrašnje, oformljene manjinske politike.

Vensen Dežer

Zaštita nacionalnih prava u svakoj zemlji je Biblija za Evropsku uniju, a to pogotovo važi za zemlje koje žele da joj se priključe. Srbija je jedna od zemalja koja ima sjajne zakone o zaštiti manjina. Problem je što se oni ne primenjuju striktno, a jedan od razloga je što se državni saveti manjina retko sastaju.

Problem u primeni zakona nastaje kod administracije na lokalnom nivou, a sa druge strane, ni manjine nisu potpuno upoznate sa svojim pravima, naročito onim u vezi sa korišćenjem maternjeg jezika. Da bi se položaj vlaške manjine unapredio, jedno od rešenja je i prisustvo na TV programima, kao i u saradnji sa Rumunskim nacionalnim savetom.

Nils Ragnar Kamsvag

Kraljevina Norveška je pomogla ovaj projekat sa 20 000 evra. Ambasador je istakao da je njihov cilj promocija multikulturalizma, kao i promocija vlaškog jezika u školama, institucijama i medijima.

Meho Omerović

Skupština od 2001. godine do sada nije imala telo koje se bavi samo manjinskim zajednicama. Formiranje ovog Odbora ocenjuje kao nameru da se ljudska prava postave na visoko mesto. Odbor broji 17 članova i u njemu su zastupljene sve stranke i sve etničke zajednice koji su pritom i iskusni stručnjaci. Kao glavni cilj postojanja ovog tela vidi u mogućnosti vršenja pritiska prema izvršnoj vlasti. U nadležnost spada i razmatranje zakona i predloga zakona, kao i direktna saradnja sa manjinskim savetima.

Prioritet Odbora je kontrola i nadzor sporovođenja zakona koji se tiču prava manjina. Potrebna agenda kad su pitanju ovi zakoni.  Glavi problem predstavlja neusklađenost i kolizija različitih zakonskih rešenja. Neophodno je napraviti reviziju celog seta dotičnih zakona u saradnji sa svim manjinskim nacionalnim savetima, naglasio je Omerović.

Radiša Dragojević

Prema popisu iz 2002. u 19 opština u Srbiji živi oko 45 000 Vlaha. Nezvanični podaci najnovijeg popisa govore da se ta brojka uvećala 62 posto. Takođe, prema popisu iz 2002., oko 57 000 lica se izjasnilo da im je maternji jezik vlaški. Izrazio je uverenje da i ta brojka srazmernu uvećana na poslednjem popisu, što će pokazati konačni rezultati popisa. Ali i te brojke su daleko od pravog stanja, jer postoje procene da u istočnoj Srbiji živi oko 200 000 Vlaha. Pohvalio je postojeći pravni okvir jer omogućava transparentnije izjašnjavanje o etničkoj pripadnosti i daje prostor da se izvrši veći pritisak kako bi se ostvarila zakonom i ustavom zagarantovana manjinska prava. Vlasi su tek na početku ostvarivanja svojih prava. Naglašava, ipak, da su odnosi Vlaha sa ostalim etničkim grupama, uključujući tu i Srbe, dobri. U institucionalnom smislu, ne samo u kontekstu vlaške nacionalne manjine, Srbija je otišla korak nazad. Ukinuto je ministarstvo za manjinska prava, a državna kancelarija je u fazi formiranja, što je ipak niži institucionalni nivo. Istakao je zadovoljstvo što je Savet Evrope konačno priznao postojanje posebne, vlaške nacionalne manjine. „Mi uvažavamo i dobro sarađujemo sa Rumunskim nacionalnim većem, a što se tiče Rumunije, nju smatrama samo za dobrog suseda. Srbija je naša matična zemlja, dok je naš maternji jezik vlaški“, rekao je Dragojević. Usvojeno je vlaško pismo (u oba alfabeta – ćiriličnom i latiničnom) i u procesu je donošenje rečnika. To je proces normiranja jezika i preduslov je za uvođenje obrazovanja na vlaškom jeziku.

Organizator: Centar za razvoj civilnog društva

Medija centar, 20. septembar 2012.

Autor izveštaja: Aleksandar Obradović

Označeno , , , , , , , , , , , , , ,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: