Vujović: Iz ljudi i privrede je sav novac isceđen, došlo se do granice

Nijedna privreda ne može da izdrži rashode države koji su veći od 40 odsto društvenog proizvoda i koji premašuju i polovinu društvenog proizvoda kada dodamo troškove javnih preduzeća i partija. Sada se troškovi pokrivaju „na mišiće“, kroz zaduživanje. Moraju da se smanjuju rashodi da bi razumni porezi to mogli da pokriju, mora da se skloni sve ono što nije vezano za usluge koje pruža država. Ni najbolji poreski administrator ne može iz ove privrede i iz ljudi da iscedi više para. Nema više, došlo se do granice, ocena je dr Dušana Vujovića, ekonomiste koji je godinama radio u Svetskoj banci.

Većina postojećih preduzeća nastala je na privilegovanom ulasku i monopolu: Dr Dušan Vujović
Šta čeka Srbiju 2012. u ekonomskom smislu?

– Kada bi Srbija bila u normalnom stanju, izborna godina predstavljala bi pritisak. A kada je zemlja u kriznom stanju, izborna godina može potpuno da je izbaci iz koloseka. Zahtevi malih partija unutar koalicije poprimaju karakter ultimatuma ili čak ucene. Oni nerazumno vrše pritisak na budžet jer svako želi da svoje potrebe i prioritete pokrije državnim parama, a tu onda nema strategije. U politici je potrebno liderstvo koje će da generiše nove ideje, mobiliše državu i stvori prostor da se u privatnom sektoru razvija preduzetništvo. Liderstvo koje će da pruži viziju i jasnu strategiju razvoja. Dokument „Srbija 2020“ bio je parče papira sa lepim željama koje smo par meseci čitali i ostavili na policu sa starim knjigama. Od toga nema ništa.

Kad po vama ima strategije?
– Strategija mora da bude na prvom mestu. Inače će je istisnuti pritisci svakodnevice. Zamislite da u jednu posudu treba da stavite krupno kamenje (tj. strateške ciljeve), sitno kamenje (tj. operativne ciljeve), pesak (redovne radne obaveze) i vodu (tekuće probleme). To možete uraditi jedino ako prvo u posudu stavite veliko kamenje, pa malo kamenje, pa zatim naspete pesak i na kraju nalijete vodu. Jedino na taj način ćete uvažavati strateške i operativne ciljeve, a pritom ostaviti mesta za redovne obaveze i za svakodnevno gašenje požara. Obratno, ako posudu prvo napunite peskom i vodom, nećete više moći da stavite ni malo ni krupno kamenje a da se sadržaj ne razlije. Drugim rečima, ako dozvolite da unutarstranački i koalicioni pritisci potroše vreme i resurse, nikad nećete uspeti da dužnu pažnju posvetite ni operativnim, a kamoli strateškim ciljevima.
Kako onda ocenjujete rad aktuelne vlade?
– Mislim da su njihove želje dobre, ali ne i rezultati. Koaliciona vlada nikada nije postala pravi tim koji se zajednički hvata u koštac sa problemima i rešava ih do kraja. Najbolji igrači često su bili soleri, a mnogi ministri su ostali čvrsto vezani za partije koje su ih delegirale u koalicionu vladu. Vlada ne može dobro da funkcioniše bez jakih lidera i timske odgovornosti, a ova vlada nije imala ni jedno ni drugo. U nemoći da se složi oko rezanja enormnih javnih rashoda, država nastoji da ostane u okvirima prihvatljivih deficita povećanjem fiskalnog opterećenja. Svaki ekonomista dobro zna tzv. Laferovu krivu po kojoj nije moguće beskonačno povećavati poresko opterećenje.
Znači, nužna je poreska reforma?
– Nužna je realna poreska politika. Kod nas godinama postoji i uvećava se nesklad između imovine i dohodaka, pošto je vrednost imovine značajno porasla, dok su prosečni dohoci ostali mali. Ja plaćam jedan odsto porez na svoju kuću u Vašingtonu, ali je to mali deo mog dohotka. Ovde jedan odsto predstavlja mnogo veći deo dohotka i mnogi ne bi mogli da podnesu takvo opterećenje. Isto važi za privredu. Tu povećanje poreske discipline neće dati dobre rezultate sve dok se poresko opterećenje ne svede na razumnu meru.
Šta su prioriteti za državu?
– Prvo država mora samu sebe da dovede u red. Premijer mora da bude odgovoran, mora da ima tim i Vlada koja je tim mora da reformiše stari administrativni sistem. Možda administracija nije veliki trošak za budžet, ali jeste veliki gubitak za privredu jer sve usporava ili stopira. Posle 2001. sve se promenilo osim administracije. Drugo, Vlada mora na najvišem nivou da ispregovara novi put i mesto Srbije u svetu. To nije lako u postojećim uslovima. Svet se ljulja, Evropa se ljulja, ali je to neophodno da bismo znali kuda idemo i kako. Treće, Srbija mora da traži novi početak u investicijama i biznisu podsticanjem konkurencije. Većina postojećih preduzeća nastala je na privilegovanom ulasku i monopolu. Takvi biznisi su kabasti i neefikasni.

Izvor: http://www.blic.rs

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: